Operacije sa sekvencama

Postoji tri osnovna tipa sekvenci u Pajtonu:

• opseg (range)
• n-torka (tuple)
• lista (list)

Sem njih, postoje i tekstualne sekvence (stringovi) i binarne sekvence. Ne mogu se koristiti sve operacije sa svim tipovima sekvenci. Za sada će biti opisane najvažnije operacije koje rade na većini sekvenci.

Kao primer sekvence može poslužiti sledeći opseg:

trostruki = range(3, 100, 3)
# to su brojevi: 3, 6, 9, 12,..., 93, 96, 99

Provera da li se element nalazi u sekvenci

Za proveru da li se neki element nalazi u sekvenci koristi se operator in

print(6 in trostruki) # True

Provela da li se element NE nalazi u sekvenci

Za proveru da li se neki element ne nalazi u sekvenci koristi se operator not in

print(5 not in trostruki) # True

Pristup elementu na određenom mestu u sekvenci

Za pristup elementu na određenom mestu u sekvenci koriste se uglaste zagrade [] unutar kojih se navede indeks željenog elementa.

print(trostruki[1]) # 6

Indeksi predstavljaju redni broj, ali počinju od 0, a ne od 1(!):

• [0] je prvi element
• [1] je drugi element
• [2] je treći element
• [N] je N+1 element

Pristup delu sekvence na određenom mestu u sekvenci

Za pristup delu sekvence od elemenata na mestu M do elementa na mestu N koriste se uglaste zagrade sa dvotačkom po sledećem obrascu: [ M : N ]

print(trostruki[5:10]) # range(18, 33, 3)

Pristup delu sekvence na određenom mestu u sekvenci uz preskakanje

Za pristup delu sekvence od elemenata na mestu M do elementa na mestu N sa korakom K koriste se uglaste zagrade sa dva para dvotački po obrascu: [ M : N : K ]

print(trostruki[5:10:2]) # range(18, 33, 6)

U navedenom primeru korak je 2, što znači da će se pristupiti svakom drugom elementu opsega trostruki, počevši od elementa M. Da je korak bio 3, pristupilo bi se svakom trećem elementu. Svi ostali elementi se preskaču.

Određivanje dužine sekvence

Da bi se utvrdilo koliko elemenata postoji u sekvenci koristi se funkcija len()

print(len(trostruki)) # 33

Pronalaženje najvećeg elementa u sekvenci

Najveći element sekvence se može pronaći pomoću funkcije max()

print(max(trostruki)) # 99

Pronalaženje najmanjeg elementa u sekvenci

Najmanji element sekvence se može pronaći pomoću funkcije min()

print(min(trostruki)) # 3

Broj pojavljivanja elementa u sekvenci

Koliko puta se neki element pojavljuje u sekvenci se može utvrditi pomoću metode count() navođenjem traženog elementa u zagradi.

print(trostruki.count(9)) # 1

Rezultat je 1 jer se broj 9 samo jednom pojavljuje u sekvenci "trostruki".

print("Programiranje".count("r")) # 3

Rezultat je 3 jer se slovo "r" tri puta pojavljuje u stringu "Programiranje".

Prvo pojavljivanje elementa u sekvenci

Kada se neki element prvi put pojavljuje u sekvenci se može utvrditi pomoću metode index() navođenjem traženog elementa u zagradi po obrascu: sekvenca.index(element)

print("Programiranje".index("r")) # 1

Rezultat je 1 jer se slovo "r" prvi put pojavljuje u stringu "Programiranje" na poziciji sa indeksom 1.

Prvo pojavljivanje elementa u sekvenci počevši od određenog mesta

Prvo pojavljivanje elementa u sekvenci gledano od mesta sa indeksom M (uključujući i to mesto) se može utvrditi pomoću metode index() navođenjem traženog elementa i mesta M u zagradi, po obrascu: sekvenca.index(element, M)

print("Programiranje".index("r", 3)) # 4

Rezultat je 4 jer se slovo "r" posle mesta sa indeksom 3 prvi put pojavljuje upravo na poziciji sa indeksom 4.

Prvo pojavljivanje elementa u određenom delu sekvence

Prvo pojavljivanje elementa u sekvenci gledano od mesta sa indeksom M (uključujući i mesto M), ali pre mesta sa indeksom N (NE uključujući i mesto N), može se utvrditi pomoću metode index() navođenjem traženog elementa i mesta M i N u zagradi, po obrascu: sekvenca.index(element, M, N)

print("Programiranje".index("r", 5, 9)) # 8

Rezultat je 8 jer se slovo "r" posle mesta sa indeksom 5, a pre mesta sa indeksom 9 prvi put pojavljuje na poziciji sa indeksom 8.